• Osvrt na Salon urbanizma?

Prof.dr S.MILENKOVIĆ: Prostorno i urbanističko planiranje, odnosno URBANIZAM, kao stručna delatnost od najšireg javnog i društvenog interesa, sve do 90-tih godina su bili daleko od očiju stručne i šire javnosti, blokirani u uskim krugovima stručnih organizacija i političkih struktura, koje su odlučivale o strategijama razvoja.
Krajem 80-tih godina, arh. M.Medvedev, u ime Društva urbanista Niša, pokrenuo je na predsedništvu Urbanističkog saveza Srbije inicijativu za organizaciju URBANISTIČKOG SALONA obrazlažući da za promociju arhitektonskih ostvarenja Savez arhitekata organizuje Salon arhitekture, promocija likovnog stvaralaštva, primenjene umetnosti i dizajna ostvaruje se na Salonima ULUS-a i ULUPUDS-a, a urbanisti ne koriste takvu instituciju za stručnu afirmaciju svoje delatnosti.
Početkom 90-tih godina, Udruženje urbanista Srbije je prihvatilo ovu inicijativu i donelo odluku da se Salon, organizuje u Nišu.
Zavod za urbanizam iz Niša i Društvo urbanista Niša su na Svetski dan urbanizma  8. novembra, 1991. godine u Nišu organizovali PRVI URBANISTIČKI SALON UDRUŽENJA URBANISTA SRBIJE "URBO´91" koji po sadržaju i terminu postaje tradicionalna manifestacija urbanista.
Od početka, Salon dobija generalno pokroviteljstvo Ministarstva za urbanizam, stambeno komunalne delatnosti i građevinarstvo Srbije, kao i pokroviteljstvo gradova Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Prištine.
Od 1991. go 2007. godine organizovano je 16. Salona urbanizma.
Salon nije organizovan jedino krizne 1993. godine. Pored katastrofalnih razaranja u NATO bombardovanjima od marta do juna 1999. godine, urbanisti Srbije su uspeli da održe svoj redovni osmi Salon urbanizma, tako da su, pored redovnih selekcija, prikazana i pričinjena razaranja.
Prvih deset postavki SALONA URBANIZMA bile su premijerno postavljene u Nišu.  Posle premijerne postavke Salon je  bio prikazivan u drugim gradovima Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i u inostranstvu.
Od 1996./97. godine urbanisti iz Republike Srpske i Banja Luke redovno su učestvovali sa svojim radovima na Salonu urbanizma i dobijali najviše nagrade.
Dosadašnje manifestacije pokazale su da je institucija Salona odigrala značajnu ulogu u afirmaciji delatnosti prostornog i urbanističkog planiranja, afirmaciji UDRUŽENJA URBANISTA SRBIJE, kao profesionalne asocijacije urbanista i planera, a dovela je i do afirmacije GRADA NIŠA koji je postao sinonim za prezentaciju novih dometa urbanizma.
Sticajem nepovoljnih okolnosti nije se ostvarila ideja za formiranje MUZEJA URBANIZMA u Nišu u kome bi se deponovali eksponati Salona kao trajne vrednosti.
Početkom 2002.g. je doneta i odluka Udruženja urbanista Srbije da se Salon bienalno organizuje u Nišu, a svake druge godine u drugom gradu.
Tako je posle premijerne postavke 11. Salona urbanizma u Kragujevcu, 2002. godine, 13. Salon urbanizma 2004.g. premijerno organizovan u Banjaluci, a 15. Salon urbanizma 2006. godine u Novom Sadu.

16. Međunarodni SALON URBANIZMA
Šesnaesti međunarodni SALON URBANIZMA Udruženja urbanista Srbije održan je u Nišu od 8. do 12. novembra 2007.g.
Realizatori  Salona bili su Udruženje urbanista Srbije, Društvo urbanista Niša i Zavod za urbanizam Niš.
Dizajn postavke 16. Salona urbanizma izradili su arh. Jovan Mandić i inž. Branislav Stojanović čije je rešenje izabrano na konkursu koji je raspisalo Društvo urbanista Niša.
U okviru redovne postavke u okviru 9 kategorija bilo je izloženo 135 radova.
Za otvaranje 16. Salona štampan je ekskuzivan katalog u boji.
Velika nagrada 16. Salona dodeljena je Urbanističkom zavodu Republike Srpske u Banja Luci za "Prostorni plan Republike Srpske do 2015. godine" koji je dobio i Prvu nagradu u kategoriji "Prostorni planovi".
Specijalna priznanja 16. Salona urbanizma dobili su:

• JP Zavod za urbanizam Niš, za uspešnu realizaciju Salona urbanizma,
• Društvo urbanista Niša, za uspešnu realizaciju Salona urbanizma,
• Jovan Mandić, glavni arhitekta Niša i
• Branislav Stojanović, inž. za dizajn vizuelnog identiteta 16. Salona urbanizma
• Mr Mihailo Medvedev, arh. kao autor publikacije "Saloni urbanizma Udružnja urbanista Srbije 1991- 
  2006.g." koju je Zavod za urbanizam Niš štampao u okviru programa 16. Salona
• arh, Miodrag Mima Živković, za višegodišnju uspešnu promociju urbanizma
• Jasna Maričević i Svetlana Jakovljević za uspešnu pripremu i prelom kataloga 16. Salona

Specijalna priznanja dodeljena su i:

• Ministarstvu za infrastrukturu RS,
• Gradu Nišu za generalno pokroviteljstvo,
• Gradonačelniku Niša Smiljku Kostiću za poseban doprinos realizaciji Salona.

• Utisci sa svečanog otvaranja izložbe 16. SALONA URBANIZMA NIŠ `07. u Banjaluci, 17. aprila 2008.g. (osvrt na realizaciju izložbe u okviru IV naučno-stručnog skupa) ?

Prof.dr S.MILENKOVIĆ: Svečano otvaranje postavke 16. Salona urbanizma u Banjaluci imalo je poseban značaj i za Republiku Srpsku, Banjaluku i za Udruženje urbanista Srbije i Zavod za urbanizam Niša i Drušvo urbanista Niša.
Banja Luka je već 8. novembra 2004. godine organizacijom premijerne postavke 13. Salona urbanizma UUS u Banskim dvorima pokazala svoje organizatorske sposobnosti. Društvo arhitektonskih i građevinskih inženjera i tehničara "DAGIT" iz Banjaluke je kroz saradnju sa Udruženjem urbanista Srbije uspelo da vrlo reprezentativno predstavi tadašnju premijernu selekciju Salona.

Ove godine, organizacija retrospektivne prezentacije 16. Salona urbanizma, za Banjaluku i Republiku Srpsku imala je poseban značaj, jer je Velika nagrada 16. Salona urbanizma i Prva nagrada u kategoriji Prostornih planova bila dodeljena PROSTORNOM PLANU REPUBLIKE SRPSKE do 2015. godine, izrađenom u Urbanističkom zavodu Republike Srpske a.d. Banja Luka pod rukovodstvom arh. Branka Bojovića, Prof. dr Milana Bursaća i arh. Dalibora Bjelice sa saradnicima.
Četvrti naučno-stručni skup "Savremena teorija i praksa u graditeljstvu", u okviru koga je kao prateća manifestacija bila prezentacije 16. Salona urbanizma u Banjaluci u organizaciji Društva arhitekata Banjaluke i Urbanističkog zavoda Republike Srpske, je  pokazao da problematika prostornog i urbanističkog planiranja ima vrlo značajno naučno i stručno utemeljenje, tako da izrada prostornih i urbanističkih planova ne predstavlja, kao nekada, samo skup želja, već ozbiljno proučene analize i strategije razvoja, bez kojih više nije moguće planirati kompleksne razvojne procese i projekte.
Zvanična podrška naučnom i stručnom pristupu planiranju prostornog i regionalnog razvoja, iskazana na ovom skupu od strane predsednika Vlade gospodina Dodika i njegovih resornih ministara, pokazuje da postoje svi uslovi za dalji razvoj organizovanog stručnog i naučnog delovanja na pitanjima strategije razvoja države, regionalnih područja, gradova i naselja u Republici Srpskoj.
U tome imaju našu punu podršku koja će se još više učvrstiti kroz razvoj dalje saradnje.

• O Zavodu za urbanizam u Nišu?

Prof.dr S.MILENKOVIĆ: ZAVOD ZA URBANIZAM NIŠ formiran je 29. decembra 1958. godine, a njegovo faktičko postojanje datira od 1. aprila 1959. g. kada počinje da radi sa osam saradnika.
Te davne 1959. godine u vreme formiranja Zavoda, to su bili dani velikih želja i ambicija, entuzijazma i stvaralačkog zanosa.
Grad Niš je tada već imao 75.000 stanovnika i nalazio se u fazi snažnog industrijskog razvoja sa brojnim nerešenim problemima, naročito u oblasti stambene i komunalne izgradnje.
Malobrojna stručna ekipa našla se pred krupnim zadacima koje je trebalo rešavati u uslovima kada je prostorno i urbanističko planiranje praktično bilo u začetku, ne samo u Nišu, već i u zemlji uopšte.
U proteklih 49. godina postojanja ZAVOD ZA URBANIZAM doživeo je više organizacionih promena, ali je uvek ostajao kao celina, što je omogućavalo kontinualni razvojni put.
Za 49. godina postojanja i stručnog delovanja ZAVOD ZA URBANIZAM NIŠ izradio je preko 3.000 stručnih elaborata: prostornih i generalnih urbanističkih planova, detaljnih urbanističkih planova i projekata, regulacionih planova, studija, programa i analiza.
U svom razvojnom putu, od skormnih početaka na definisanju urbanističko-tehničkih uslova za pojedine objekte i izrade prvih urbanističkih rešenja za pojedine delove Niša, ZAVOD se  razvio u značajnu stručnu, prostorno-planersku instituciju koja je za 49. godina rada izradila najsloženije prostorne i urbanističke planove, studije i projekte, za potrebe Niša, Republike Srbije i preko 40 gradova i opština u Srbiji.
Danas ZAVOD ZA URBANIZAM, kao javno preduzeće, je ravnopravan partner brojnim stručnim i naučnim institucijama iz ove oblasti u Srbiji i sa njima ostvaruje značajnu stručnu saradnju realizujući neposredne stručne zadatke i proširujući svoja stručna, metodološka i naučna iskustva.
Osim praćenja urbanog i prostornog razvoja Niša Zavod je izradio i više prostornih i urbanističkih planova i projekata, studija i drugih elaborata  za preko 40 opština  u Srbiji.

Pored neposredne izrade planova ZAVOD je samostalno ili uz saradnju sa drugim stručnim i naučnim institucijama izradio i nekoliko stotina različitih specijalističkih studija i analiza iz skoro svih oblasti koje su u vezi sa problematikom prostornog i urbanog razvoja, saobraćajem, infrastrukturom, trgovinom, gradskom rentom, ekologijom i dr.
U toku 49. godina rada ZAVOD ZA URBANIZAM se permanentno stručno i kadrovski razvijao, stimulišući usavršavanje i specijalizaciju svojih saradnika za poslove planiranja i primajući nove stručne kadrove.
Od 16 saradnika, entuzijasta, koliko je imao neposredno po svom formiranju daleke 1959.godine, za 49 godina rada kroz ZAVOD je prošlo blizu 180 saradnika.
Danas u ZAVODU radi preko 70 saradnika, pretežno visoke, više i srednje stručne spreme, od kojih je jedan broj sa dugogodišnjim radnim iskustvom, a većina je mladih stručnih saradnika.
Kao jedna od najstručnijih institucija u svojoj oblasti ZAVOD je uvek imao najšira ovlašćenja za izradu svih vrsta prostornih i urbanističkih planova.
Aktivnost ZAVODA ZA URBANIZAM NIŠ nije se iscrpljavala samo u okviru profesionalnog angažovanja na poslovima planiranja. Paralelno sa razvojem Zavoda, zalaganjem saradnika Zavoda, afirmisana je i stručna i društvena aktivnost urbanista u gradu kao i na širem području, kroz Urbanističko društvo Niša, Urbanistički savez Srbije i Jugoslavije, Udruženje urbanista Srbije i druge stručne i društvene institucije.
Na inicijativu Društva urbanista Niša i uz podršku ZAVODA, u Nišu je 1991. godine organizovan Prvi URBANISTIČKI SALON Udruženja urbanista Srbije, koji je vremenom postao tradicionalna godišnja manifestacija UUS.
U proteklom peridu organozovano je ukupno 16 SALONA URBANIZMA.
U zadnjim godinama ZAVOD je učinio napor i izvršio radikalnu promenu tehnologije rada tako da je skoro kompletno prešao na rad sa savremenim sredstvima.
Zavod radi na licenciranom softveru i opremljen je za kompletnu izradu i elaboriranje svih vrsta planova i projekata.
Za svoje angažovanje i uspešan rad ZAVOD je dobio niz pohvala, plaketa i priznanja od niza opština i drugih javnih, stručnih i društvenih institucija.
U aktuelnim okolnostima, u Zavodu za urbanizam Niš se trenutno radi značajan broj raznih prostornih i urbanističkih planova i urbanističkih projekata.
Najznačajniji su novi Prostorni plan administrativnog područja grada Niša i novi Generalni plan Niša.
Zavod je uključen i u pripremu Strategije prostornog razvoja Srbije, u kontekstu razvojnih porencijala makro-regionalnog područja "Morava" i realizacije magistralnih infrastrukturnih koridora na području jugoistočne Srbije.

• O urbanizmu u Nišu (problemi, pozitivni aspekti, ciljevi) i paralela sa Banjalukom?

Prof.dr S.MILENKOVIĆ: Grad Niš, kao makroregionalni centar sa skoro 300.000 stanovnika, predstavlja gravitacioni centar regionalnog područja sa oko 2.500.000 stanovnika. Uticaji Niša prostiru se na području od Dunava do Makedonije i od reke Morave do Bugarske.

Niš ima posebne veze i  u trouglu Niš, Sofija, Skoplje, a uticaj Niša prisutan je i na severnom delu područja Kosova i Metohije. Urbani i prostorni razvoj Niša trpi sve tranzicione probleme kroz koje prolazi Srbija, a i Republika Srpska. Nekad jaka privreda Niša je u stagnaciji. Niškim industrijama nedostaju sredstva za obnovu zastarele tehnologije i razvoj novih programa. Poljoprivrednoj proizodnji, takođe, nedostaju stimulacije. Nerešeni svojinski odnosi na gradskom građevinskom zemljištu komplikuju građevinske inicijative. Grad ima problema sa obnovom i proširenjem infrastrukturnih sistema. Legalizacija bespravno izgrađenih objekata nije dovedena do kraja, pa je time onemogućeno i komunalno opremanje prigradskih zona. "Grinfild" investicije u većem obimu još uvek zaobilaze Niš, a  "braunfild" investicije još uvek ne nagoveštavaju stavljanje u pogon postojećih, posrnulih, industrijskih kapaciteta, koji su izgubili svoju proizvodnu i tržišnu konkurentnost, pa su iza njih ostale prazne hale i zapušteni industrijski kompleksi.

Prema planskim predviđanjima u okviru Strategije razvoja grada Niša može se očekivati ozdravljenje niške privrede, a time i bolji uslovi za razvoj Univerziteta, školstva, zdravstva, kulture, sporta, rekreacije.
Očekuje se i transformacija lokalne samouprave. Postoji interes za formiranje gradske zajednice Grada Niša pridruživanjem nekoliko susednih manjih, seoskih opština, što će omogućiti bolju regionalnu strukturu.

• Saradnja sa  URBANISTIČKIM ZAVODOM RS?

Prof.dr S.MILENKOVIĆ:  Saradnja Zavoda za urbanizam Niša sa Urbanističkim zavodom Republike Srpske u Banjaluci ima višegodišnju tradiciju. Prvi kontakti niških sa banjalučkim urbanistima učinjeni su još pre više decenija, kada su u okviru Urbanističkog saveza tadašnje Jugoslavije ostvarivani kontakti urbanista sa područja cele Jugoslavije na kongresima, stručnim skupovima i savetovanjima i kroz poznatu dubrovačku Letnju školu urbanizma.
Posle državnih i političkih promena iz 90-tih godina, kontakti niških i banjalučkih urbanista nastavljeni su kroz zajedničke nastupe na Salonima urbanizma, kao i preko učešća banjalučkih urbanista u stručnim aktivnostima Udruženja urbanista Srbije i učešća srpskih urbanista u stručnim i profesionalnim aktivnostima u Republici Srpskoj.
Potvrda ove saradnje je i učešće naših kolega, urbanista iz Srbije u izradi Prostornog plana Republike Srpske.
Urbanistička i prostorno planska problematika Niša i Banjaluke imaju mnogo sličnosti. Oba grada, približne veličine, imali su u predhodnom periodu ambiciozne razvojne rezultate, a danas prolaze kroz slične tranzicione procese.
I jedan i drugi grad imaju probleme sa građevinskim zemljištem, spontanom izgradnjom, infrastrukturnim mrežama, komunalnim problemima i problemima uređenja prostora.
I Nišu i Banjaluci nedostaju investicije za komunalnu infrastrukturu i oba grada još uvek nisu uspela da na prihvatljiv način organizuju pribavljanje realnih prihoda od gradskih rentnih potencijala.
Lokalna samouprava i u Nišu i u Banjaluci pokušava da inicira i ostvari neophodne razvojne procese, međutim, često u svojim kratkim mandatnim ciklusima u kratkoročnim inicijativama predstavnici gradske uprave ne poklanjaju dovoljno pažnje dugoročnim procesima i programima razvoja.
U tome urbanisti i prostorni planeri, koji u širem smislu posmatraju razvojne procese, nailaze često na nerazumevanje političkih i upravnih struktura lokalne uprave.
Na sreću, u zadnje vreme upravne strukture grada poklanjaju sve više pažnje urbanističkim i prostorno planskim analizama, svesni da ishitrenim i nedovoljno promišljenim, ponekad i neplanskim, investicionim inicijativama, mogu da naprave razvojne promašaje na štetu grada i građana.
Proširivanjem saradnje urbanista i prostornih planera, razvojem planskih procesa i stručno i naučno utemeljenim planskim inicijativama, kao i produbljivanjem saradnje i razumevanja između političkih i upravnih struktura i urbanista omogućiće se realnije sagledavanje razvojnih mogućnosti i donošenje strateških odluka koje će imati dugoročne pozitivne efekte.
U tome nam u značajnoj meri pomaže i organizovanje Salona urbanizma, preko kojih se razmenjuju nove ideje i tendencije.
Sledeći 17. Salon urbanizma, koji će prema opredeljenju Udruženja urbanista Srbije biti ove, 2008. godine, premijerno organizovan u Bjeljini, biće nova prilika za promociju novih tendencija u urbanizmu i prostornom planiranju i nova prilika za razmenu stručnih iskustava.